АИДС-СИДА- синдром стечене имунодефицијенције- полно преносива болест која представља посљедњи стадијум инфекције ХИВ вируса (вирус хумане имунодефицијенције),а карактерише је прогресивно слабљење имуног система што појединце чини подложним широком спектру инфекција и тумора.
Група научника предвођена Мајклом Воробијем, професором екологије и еволуционе биологије са Универзитета Аризона, спровела је истраживање које је показало да се првобитни облик ХИВ вируса појавио у Африци у периоду између 1884. и 1924. године. Половином 1981. године смрт као последица опортунистичких инфекција, које су се прије тога углавном јављале код пацијената у постоперативном периоду након трансплатације, почела је да се јавља код здравих мушкараца хомосексуалне оријентације у Лос Анђелесу, Сан Франциску и Њујорку. Током 1982. је постављена прва клиничка дефиниција синдрома стеченог недостатка имунитета. Француски виролог Лик Монтањије, научник на Пастеровом институту у Паризу је 1983. изоловао нови тип вируса са другачијим типом репродукције који се размножавао у лимфним чворовима човјека. Назвао га је ЛАВ (енгл. lymphadenopathy-associated virus), јер је у почетку вирус уско повезиван са лимфним системом. За своје откриће Монтањије је 2008. добио Нобелову награду за медицину.
Постоји разлика између ХИВ позитивне особе и особе обољеле од АИДС-а; особа која има ХИВ вирус, не мора да има и АИДС, али особа која има АИДС, има и ХИВ. То су двије повезане, али различите сдтвари које се често погрешно поистовјећују.
ГЛОБАЛНА ХИВ СТАТИСТИКА;
- на глобалном плану, АИДС поприма облике пандемије.
- 75 милиона људи је заражено ХИВ вирусом.
- 36 милиона људи је умрло од АИДС-а.
- 35,3 милиона људи живи са инфекцијом ХИВ вируса ( крајем 2012.год.).
- Процјењује се да 0,8% одраслих ( 15.-45.год.) живи са ХИВ инфекцијом.
- Највећи број обољелих је у субсахарској Африци, 1 од 20 одраслих живи са ХИВ инфекцијом.
- Укупан број обољелих је 5-10 пута већи од званичних података.
ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ЕПИДЕМИЈУ АИДС-а:
– понашање,
– економске и културолошке особености,
– развијеност и доступност социјалне и здравствене службе.
НАЧИНИ ПРЕНОСА ХИВ ИНФЕКЦИЈЕ СУ:
– путем сексуалног односа,
– путем крви и крвних деривата,
– пренос са мајке на дијете.
ХИВ се не може пренијети- руковањем, грљењем, љубљењем и другим уобичајеним социјалним контактима, конзумирањем хране коју је спремила заражена особа, боравком у истој просторији са таквом особом и сл. Животиње и инсекти (попут комараца) не могу пренети ХИВ или АИДС, нити обољети од ње, јер се само у крви човека налазе лимфоцити са ЦД4 (енгл. cluster of differentiation) молекулима за које се вирус везује.
Подаци Федералног завода за јавно здравство ФБИХ од октобра 2012.године, показују да је 52,3% заражених особа у БИХ , заражено изван БиХ.
РИЗИЧНЕ ГРУПЕ:
- – особе које убризгавају дроге,
- – сексуалне раднице/радници и њихови корисници,
- – МСМ- мушкарци који имају сексуалне односе са мушкарцима,
- – мобилна популација, азиланти, избјеглице,
- – затвореници,
- – младе особе које живе на или испод границе сиромаштва.
СТИГМА- представља негативан став према и о људима који болују од сиде. Она потиче од вјеровања да се болест преноси било каквим контактом, као и од увјерења да су обољели од сиде припадници ионако стигматизованих група (нпр. хомосексуалци или интравенски корисници дрога). Ово се дешава широм свијета, а манифестује се у виду прогањања, одбацивања, дискриминације и избјегавања ХИВ позитивних особа. Осим тога, забиљежени су и случајеви тестирања без претходне сагласности појединца или заштите тајности података, насиље над зараженим особама или над онима за које се сумња да су заражене, стављање ХИВ позитивних појединаца у карантин итд. Стигмом изазвано насиље или страх од насиља спречава многе људе да оду на тестирање или да потраже помоћ, што повећава смртност од ове болести и поспешује њено ширење.
Постоје различити облици дискриминације ХИВ позитивних особа: ускраћивање права на основно и средње образовање, губитак посла, одбијање пружања медицинске његе, медијска кампања и сензационалистичко извјештавање о догађајима у које су укључене такве особе, одбијање да се обољели ставе на листу за трансплантацију органа, одбацивање од стране околине (породице и пријатеља), полицијска бруталност и изолација ХИВ позитивних затвореника, физичко малтретирање и сл.
Припремила, др Јелена Шкавић
