Овај дан је изабран у част рођења Фредерика Бантинга који је са Чарлсом Бестом први изложио идеју која је довела до открића инзулина у октобру 1921. године.Овај датум се обиљежава широм свјета. С обзиром да је плава боја званична боја Уједињених нација, на тај дан велики број знаменитости био је освјетљен плавим рефлекторима.
На генералној скупштини Уједињених нација одржаној 20. децембра 2006. године, усвојена је резолуција о дијабетесу.
Дијабетес  је болест настала због апсолутног и релативног недостатка инзулина или неадекватнога дејства инзулина.
Дефинише се као хронична хипергликемија (повишен ниво гликемије у крви).
Дијабетес је метаболички поремећај глукозе, масти и протеина.
Дијабетес настаје у удруженоме дјеловању генских и многобројних фактора средине.
Спољни фактори ризика: висок степен гојазности, пушење, убрзан ритам живота, психотензија, неповољни услови живљења, неадекватна исхрана.
Број обољелих од дијабетеса мелитуса у свијету је 175 милиона људи, а сматра се да ће 2020. године бити 300 милиона људи, и 2030. године 522 милиона обољелих.
Појава дијабетеса мелитуса мијења начин живота, погађа личност, његову породицу, утиче на социоекономски статус, има хроничан прогредијентан ток и траје ДО КРАЈА ЖИВОТА.

СИМПТОМИ ДИЈАБЕТЕСА МЕЛИТУСА:
–    Повећана жеђ,
–    Учестало и обилно мокрење,
–    Губитак тјелесне тежине ( а добар апетит),
–    Умор,
–    Замућење вида,
–    Свраб полних органа, итд.

ПОДЈЕЛА ДИЈАБЕТЕСА МЕЛИТУСА:
–    Дијабетес тип 1,
–    Дијабетес тип 2,
–    Други специфични облици дијабетеса,
–    Гестацијски дијабетес.

ДМ ТИП 1 – Представља апсолутни недостатак инзулинске секреције због деструкције бета ћелија панкреаса аутоимуним процесом или је у питању идиопатски облик ове болести. ДМ ТИП И је болест гдје је неопходна инзулинска супституциона терапија. Испољава се у животној доби до 35 година, гликемија наште  ≥ 7,0 са честом кетонуријом и кетоацидозом.
ДМ ТИП 2 – Основни патофизиолошки отклон је инзулинска резистенција, абнормална секреција инзулина, повећана хепатична продукција глукозе. Фактори ризика: породична анамнеза, гојазност, старост преко 45 година.
СПЕЦИФИЧНИ ДМ – Генетски дефицит бета ћелија, генетски дефицит инзулина, ендокрине болести, јатрогени ДМ због лијека, инфекција у саставу других насљедни болести.
ГЕСТАЦИЈСКИ ДМ– Први пут гестацијски ДМ, први пут поремећај глукорегулације, први пут се дијагностикује током трудноће, који се након трудноће може изгубити или остати.

КРИТЕРИЈУМ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ:

– ДМ ТИП 1 – Симптоми гликозурија и кетонурија, Guk ≥ 11 mmol/l,

– ДМ ТИП 2 – Guk наште изнад 7 mmol/l и два сата OGTT ТЕСТ ≥ 11,1 1 mmol/l уз типичне   симптоме,

– СМАЊЕНА ИНТОЛЕРАНЦИЈА ГЛУКОЗЕ- Guk наште 7 mmol/l а два сата OGTT ≥ 7,8 mmol/l.

ХРОНИЧНА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА ( повишена вриједност шећера у крви) доводи до оштећења разних органа и органских система: очију, бубрега, нерава, срца, и крвних судова.
КОМПЛИКАЦИЈЕ ДМ-а: кардиоваскуларне болести, ретнопатија дијабетска, нефропатија, неуропатија, и ангиопатија.
ТЕРАПИЈА ДМ-а: исхрана, физичка активност, самоконтрола, орална антихипергликемијска средства и инзулин.
Здрава исхрана- 4 до 6 оброка, довољна количина воћа и поврћа и влакана.
Препоручује се 25 kcal/кгтт, а активне особе30-35 kcal/ кгтт.
ОСНОВНЕ ПРЕХРАМБЕНЕ НАМИРНИЦЕ: хљеб, производи житарица, месо и месни производи, јаја, млијеко и млијечни производи, воће и поврће.
Обезбиједити одговарајући енергетски унос у односу на тјелесну тежину, развој, физичку активност, трудноћу и лактацију.
Алкохол изазива хипогликемију и масну дегенерацију јетре. Пушење се не препоручује.
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ: 20 до 30 минута  три пута недељно, ходање, трчање, пливање, вожња бицикла.
ЕФЕКТ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ: повећава ефикасност инзулина, снижава гликемију, побољшава липидни профил, повећава циркулацију, смањује крвни притисак, смањује тјелесну тежину, побољшава кондицију.
ЕДУКАЦИЈА У ДИЈАБЕТЕСУ: општи принципи оспособити пацијента да брине о себи, да прихвати адекватан животни стил, самоконтрола гликорегулације, здрава исхрана, физичка активност.
ЦИЉАНЕ ВРИЈЕДНОСТИ: TA≥ 130/80 mmHg, HbA1c‹ 6,5 % , guk ‹ 6 mmol/l,, холестерол 4,5, 4,5, LDL‹ 3, HDL ‹ 1, триглицериди ‹ 1,7, исхрана плуст физичка активност, престанак пушења.
Рано откривање и лијечење предијабетеса и ДМ-а спријечавају или одлажу појаву хроничних компликација, односно успоравају њихов развој.
Овај дан обиљежавамо и користимо прилику да се скрене пажња и интересовање јавности, прије свега на могућност превенције болести и на сложеност њенох здравствених и социјалних посљедица.
Позививамо  пацијенте и све друге који желе да нас посјете на Свјетски дан борбе против дијабетеса.

Припремила-Прим.др Велинка Малиџа, спец. ургентне медицине

дијабетес