Ментално здравље се дефинише као стање благостања у којем свака индивидуа постаје свјесна својих способности, може да се носи са нормалним стресом у животу, у стању је да ради продуктивно, те је способна да оствари лични допринос за своју заједницу. Ова дефиниција је садржана у дефиницији здравља СЗО: „Здравље је стање потпуног физичког, психичког и друштвеног благостања а не само одсутност болести или слабости.“
Свјетски дан менталног здравља обиљежава се 10. октобра на иницијативу Свјетске федерације за ментално здравље и уз подршку Свјетске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм свијета.
Слоган овогодишње кампање „Достојанствен живот са менталним поремећајем” има за циљ подизање свијести шире друштвене јавности како би се омогућио достојанствен живот особама са менталним поремећајем.
Шта су ментални поремећаји?
Ментални поремећаји одликују се измјенама у мишљењу, расположењу или понашању (или неком комбинацијом ових елемената), који су удружени са нелагодношћу и поремећеним функционисањем, најчешће током дужег временског периода. Симптоми менталних поремећаја варирају од благих до веома озбиљних, што зависи од врсте менталног поремећаја, саме особе, њене породице и социоекономског окружења.
Током живота, свака особа искуси осјећање изолованости, усамљености или емоционалне нелагодности. Ово су, најчешће, нормалне, краткотрајне реакције на тешке ситуације, прије него симптоми менталних поремећаја. Људи уче да излазе на крај са тешким осјећањима, као што то чине и са тешким ситуацијама. Међутим, у неким случајевима, трајање и јачина болних осјећања или измјењених образаца мишљења могу озбиљно утицати на свакодневни живот особе. Уобичајени одбрамбени механизми више нису довољни, и овим људима може постати потребна помоћ да поврате равнотежу и да се врате на ниво пуног функционисања.
Ментално здравље је битно за свакодневни живот, исто колико и физичко здравље. Штавише, она се прожимају. Особе са тјелесним здравственим проблемима често осјећају напетост или нерасположење. Особе са менталним поремећајима често развијају тјелесне симптоме или болести (нпр. губитак тјелесне тежине). Уопште, осјећања, ставови и мисаони обрасци снажно утичу на доживљавање сопственог тјелесног здравља или болести, и могу утицати како на ток болести тако и на успјешност лијечења.
Такође треба знати да се више менталних поремећаја могу јављати и заједно. На пример, особа може истовремено бити депресивна и имати неки од анксиозних поремећаја.
Депресивни поремећаји сматрају се једним од највећих јавноздравствених проблема.Стручњаци Свјетске здравствене организације упозоравају да ће депресија постати други најчешћи здравствени проблем – одмах послије кардиоваскуларних болести.Све већи број особа се јавља психијатрима због такозваног синдрома изгарања на послу – особе прековремено раде јер су уплашене за своју позицију и немају сигурност у погледу свог радног мјеста.
Сматра се да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота бити погођена неким менталним поремећајем. Због свега тога, превенција менталних поремећаја и унапређење менталног здравља од кључног су значаја за сваку заједницу.
Према сататистици у Босни и Херцеговини сваки трећи дан једна особа себи одузме живот. Утврђено је да су ови људи боловали од пострауматског стресног поремећаја, депресије или неког другог психичког поремећаја.
Што се тиче ситуације у окружењу, према истраживању здравља становника Републике Србије из 2013. године, нешто више од половине одраслог становништва Србије је у периоду од четири недјеље прије испитивања било суочено са напетошћу или стресом. Од свакодневних притисака и стреса чешће су извјештавале да пате особе између 45 и 54 година старости (66.6%), женске особе (61.5%), као и становници Јужне и Источне Србије (62.9%). Ипак, највећи број становника Србије не пати од депресије (95.9%), док је појава симптома депресије повезана са старошћу становника: што је особа старија, већа је учесталост депресивних симптома. Присуство депресивних симптома у популацији одраслих повезано је са материјалним стањем. У популацији најсиромашнијих становника Србије чешће се јавлјају симптоми благе и умерене депресије, али и симптоми умерено тешке и тешке депресије. Са друге стране, у популацији најбогатијих становника депресивни симптоми свих интензитета су најређе заступлјени.
У Србији, највећи број особа одлази код психијатра због депресивних и анксиозних поремећаја, то јест због различитих врста страхова и фобичних стања. Проценат озбилјних психијатријских оболјења као што су схизофренија, психоза и биполарни поремећаји исти су као прије једног вијека, али расте број такозваних реактивних поремећаја.
Ментални поремећаји утичу на функционисање јединке и узрокују не само емоционалну патњу него и смањење квалитета живота, отуђеност, стигму и дискриминацију.
Да би се смањио терет менталних поремећаја неопходно је да се већа пажња посвети превенцији и унапређењу менталног здравља у оквиру националне политике, законодавства, доношења одлука и додјељивања средстава.
Ментално здравље је пресудно за свеобухватно благостање особа, друштава и држава и представља национални капитал. Зато заштита менталног здравља мора представљати неопходан и значајан аспект свеукупног система здравствене заштите, односно јавног здравља.
Душевна болест није заразна али равнодушност јесте!
Шта Ви можете да урадите да унапредите своје ментално здравље?
- Будите физички активни.
- Правилно се храните.
- Подијелите са блиском особом оно што вас мучи.
- Ефикасно организујте вријеме.
- Имајте свој хоби и интересовања.
- Правите паузе током радног дана.
- Прихватите стрес као нормалан дио савременог, свакодневног живота.
- Немојте користити лијекове, алкохол и цигарете да бисте ријешили или умањили проблеме.
- Научите да изворе свог задовољства налазите у свакодневним животним искуствима.
Ментално здравље је тема многобројних и најпознатијих филмова са различитим тумачењима поремећаја али једно је заједничко свима: без обзира на разлике сви заслужујемо достојанство, љубав и пажњу.
“Постоје три неуљудности на свијету: кад се млади подсмијавају старима, здрави болеснима и будале паметнима”.
(Извор: WНО; Градски завод за јавно здравље Београд)
Припремила- Прим. др Мирославка Томић,спец. породичне медицине
