Прва помоћ је скуп поступака и мјера којима се спасава живот и спречава даље погоршање здравља повријеђених и обољелих лица.

Прва помоћ је брза помоћ која се указује повријеђеним на мјесту повређивања или у непосредној близини мјеста несреће.

Прву помоћ указују лица која су се задесила на мјесту несреће.

Ријетке су случајности да се на мјесту несреће задеси медицински радник, те се намеће оправдана потреба да што већи број људи буде оспособљен да укаже прву помоћ и то не само у случају саобраћајних несрећа већ и приликом повређивања на послу, у кући итд.

Приликом пружања прве помоћи потребно је придржавати се одређених правила:

  • – сачувати присебност и не стварати панику,
  • – дјеловати брзо и сврсисходно,
  • – зауставити знатижељнике,
  • – затражити помоћ околине,
  • – позвати хитну медицинску помоћ,
  • – придржавати се правила „Прије свега не штетити“.

Када се догоди саобраћајна несрећа, лица која учествују у збрињавању повријеђених треба да:

  • – Обезбједе мјесто несреће,
  • – Пруже прву помоћ озлијеђенима,
  • – Позову хитну медицинску помоћ (телефон 124,) полицију (телефон 122), ватрогаце (телефон 123).

Прва помоћ је хумани чин који спашава живот јер несреће и погоршања здравља су увијек и свугдје могућа.

Поводом обиљежавања Свјетског дана прве помоћи, објављујемо препис из књиге „Прва помоћ“, проф. др Александра Павловића

-Основни  принципи-

Прва помоћ је непосредно хитно збрињавање болесне или повријеђене особе на мјесту несреће или инцидента прије доласка хитне медицинске помоћи, љекара или друге квалификоване особе. То је скуп мјера и поступака којима се спасава живот и спречава даље погоршање стања повријеђене или болесне особе.

Прва помоћ се базира на ЗНАЊУ, ВЈЕШТИНИ И ИСКУСТВУ спасиоца – особе која пружа прву помоћ. Стручна медицинска помоћ није увијек и у сваком моменту доступна, па је прва помоћ пружена од стране немедицинске особе врло често пресудна у рјешавању и даљем току изненадних повреда или болести. Такве ситуације се не дешавају увијек неком другом или само у филмовима. Свједоци смо свакодневних трагичних дешавања у нашем ближем и даљем окружењу – од ратних разарања, преко природних катастрофа, до саобраћајних несрећа и повреда на радном мјесту. Међутим, није довољно само ЖЕЉЕТИ помоћи, важно је и ЗНАТИ ТО УРАДИТИ.

Жељели ви то или не , наћи ћете се бар једном у животу у улози СПАСИОЦА.

СПАСИЛАЦ је особа која пружа прву помоћ, тј. помаже унесрећеном или болесном да прежив, или му олакша тегобе до доласка стручне хитне медицинске помоћи. Спасилац је потенцијално свака особа која психички и физички способна да препозна да је некоме потребна помоћ и одлучи да помогне.

Помоћ повријеђеном или болесном на мјесту несреће није увијек тако компликовано и тешко као што се понекад мисли, ако се поштују неки ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ. Прва помоћ може бити пружена на различите начине – од позивања броја телефона хитне медицинске помоћи или другог лица (члана породице, комшије), који је сигурнији у доношењу одлука, до комплетног пружања прве помоћи унесрећеном (нпр. заустављање крварења или вјештачко дисање).

Ургентно стање које угрожава живот може бити или акутно настало обољење (нпр. инфаркт срца), повреда (нпр. оштећење меких ткива, удар струје, утапање), или погоршање основне хроничне болести (нпр. астматични напад). У свим овим случајевима спасилац треба да препозна постојање акутне болести или повреде и процијени степен угрожености унесрећеног.

Донијети одлуку о пружању прве помоћи није увијек и свим људима лако и једноставно. Постоје извјесне физичке и психичке препреке које могу спријечити или блокирати особу да преузме улогу спасиоца.

Присуство других људи и размишљање само продужава агонију и смањујe шансе за преживљавање унесрећеног. Присуство више људи око унесрећеног не значи да су се они ставили у улогу спасиоца. Уплашеност од стања и ситуације (крв, тежина повреде, ватра, дим, прљавштина и други визуелни и звучни непријатни ефекти, страх од преношења заразних болести), несигурност и бојазан да се нешто погршно не уради и нашкоди унесрећеном – све су то фактори који могу блокирати потенцијалног спасиоца.

Ако процијените да нико не контролише ситуацју, поставите се у улогу организатора: замолите да се ослободи простор око унесрећеног, пошаљите неког да позове хитну медицинску помоћ или сами позовите, организујте примарни преглед, пружање прве помоћи, извлачење унесрећеног са мјеста несреће (ако је неопходно) и постављање у пригодан положај. У таквим ситуацијама размишљајте о томе да чините добро дјело и да се морате жртвовати.

Да би прва помоћ била ефикасна, спасилац треба да организује и укључи у спасавање и особе које су се затекле у непосредној близини несреће. Особе у окружењу могу помоћи у: извлачењу повријеђеног из просторија у пламену, затрованих просторија или рушевина, спасавању утопљеника, обезбјеђењу мјеста несреће на прометним саобраћајницама, преношењу унесрећеног или болесног на веће удаљености, пратњи у току транспорта, извођењу реанимације, заустављању крварења, збрињавању већег броја унесрећених, позивању и обавјештавању одговарајућих стручних служби.

При пружању прве помоћи треба поштовати златно правило. „НЕ НАШКОДИТИ“.

 Морате бити свјесни тога да, и поред највећег труда и помоћи, унесрећени може да подлегне повредама или болести. Нека стања, упркос пруженој првој помоћи и стручној медицинској помоћи, завршавају се смрћу. Ваша савјест треба да буде мирна ако сте предузели све што је у вашој моћи.

Послије препознавања потребе за пружањем прве помоћи и доношења одлуке да помогне, спасилац треба да осмотри простор око себе и мјеста несреће. Безбједност спасиоца и људи из његове околине не смије бити угрожена. Треба обратити пажњу на: отворене изворе електричне енергије (оборене бандере, електрични водови и каблови), комаде стијена и нестабилне рушевине, ватру, дим и опасна испарења, дубоку воду, брзаке и вирове, временске непогоде. У случају да је укључивање у спасавање сувише ризично и опасно, позвати хитну медицинску помоћ, полицију и ватрогасце и остати на безбједној удаљености. У супротном и ви можете постати жртва несрећног случаја.

Истовремено покушајте да утврдите шта се десило, то јест шта је разлог повређивања или несрећног случаја. Предмети на мјесту несреће као што је поломљено стакло, ватрено оружје, испражњен шприц или бочица са лијековима, могу нам дати објашњење о томе шта се десило. Код саобраћајног удеса, отворена врата аутомобила или сломљена шофершајбна могу указивати да је друга особа испала из аутомобила при судару. Поред особе која крвари или се жали на болове можда постоји још једна која је без свијести. Лако се може десити да се у првом моменту не примијети повријеђено одојче или дијете. Очевици догађаја нам такође могу много помоћи. Неко ко познаје жртву може нам навести хроничне болести од којих жртва болује или алергије.

 

Припремила Прим. др Велинка Малиџа, спец.ургентне медицине

first_aid-300x2561