Повишен крвни притисак (хипертензија) је један од најчешћих здравствених проблема данашњице и велики фактор ризика за појаву највећег броја болести срца, крвних судова и шлога.
Артеријска хипертензија је по дефиницији свјетске здравствене организације стање у коме је систолни (горњи) притисак повишен преко 140 ммХГ, а дијастолни (доњи) преко 90 ммХГ (ова дефиниција се односи на одрасле особе старије од 18 година).
У обољеле од хипертензије, спадају и особе са притиском од 125 до 135/75-85 ммХГ које имају шећерну или бубрежне болести.
Од ове веома распрострањене кардиоваскуларне болести пати ¼ опште свјетске популације због чега се она сврстала међу болести са епидемијским карактером.
Хипертензија се јавља као идиопатска, што значи не зна се разлог њеног појављивања, и у малом проценту као посљедица болести других органа и система.
Крвни притисак повећавају прекомјерна употреба соли, течности, гојазност, претјерани унос кафе, алкохола, пушења, физичке неактивности, неправилне исхране, нерегуларни хронични стрес.
Од повишеног притиска највише пати старија популација, али је све већи број обољелих међу радно способним становништвом, што је посљедица стреса. проценат oбољелих расте са годинама посебно послије 50. године. Све већи је број младих и то нарочито дјеце, школског узраста, који имају повишен крвни притисак. Ријеч је о такозваној есенцијалној или хипертензији непознатог узрока, која је највјероватније посљедица начина живота (много времена за рачунаром, једење брзе и слане хране и пијење енергетских напитака, смањена физичка активност).
Симптоми: потиљачна, тјемена или чеона главоболља, свјетлуцање пред очима, зујање у ушима, вртоглавица, нестабилност при ходу, осјећај притиска у средогруђу,
али најчешће нема симптоме због чега је и добила назив „тихи убица“.
Дијагностика: повишени притисак најчешће се открије случајним, обичним мјерењем притиска.
Лијечење: нефармаколошко, односно превентивним мјерама и фармаколошким, употребом љекова.
Неадекватно лијечење хипертензије: 54% случајева изазива шлог, 47% исхемијску болест срца, у 42% поремећај срчаног ритма, више од 20 % стигне до дијализе бубрега управо због повишеног крвног притиска а чак 50% до инвалидности.
Ако имате повишен притисак- не смијете :
- – У организам дневно уносити више од 5 грама соли,
- – Пушити,
- – Пити алкохол у већим количинама,
- – Пити енергетска пића.
Смијете:
- – Да шетате свакодневно 45 до 60 минута,
- – Дневно да попијете 1 до 2 жестока пића или 150 до 300 мл вина или 350 до 700 мл пива,
- – Да се смијете.
НЕКА ЗДРАВ НАЧИН ЖИВОТА БУДЕ ИЗБОР!!!
Припремила, др Велинка Малиџа- спец. ургентне медицине
