Астма је хронично запаљење дисајних путева. Aстма је хронична инфламацијска болест дисајних путева коју каректеришу појачана реактивност на различите стимулансе и опструкцију протока ваздуха усљед отока слузнице, накупљање слузи и спазам глатких мишића.
Око 300 милиона људи болује од астме, а стручњаци указују да број обољелих у посљедној деценији расте, нарочито код дјеце. У дјечијем узрасту око 80% је алергијска астма.
Разликује се четри степена тежине астме: повремена астма, трајна лаког степена, трајна средњег степена и трајна астма тешког степена.
Астма се може јавити у било ком животном добу. Најчешће се јавља у дјетинству, млађем животном добу, али није ријетко да се јави у старијем добу, послије 65. године живота.
СИМПТОМИ:
- • симптоми који се јављају или погоршавају ноћу и буде болесника или у раним јутарњим часовима,
- • симптоми који се јављају сезонски,
- • симптоми који се погоршавају у контакту са животињском длаком, грињама, лијековима, поленом, респираторним инфекцијама, дуванским димом, при физичком напору…
Од наведених симптома болесници често имају: екцем, поленску кијавицу, кашаљ, који се нарочито погоршава ноћу, затим звиждање у грудима, тешко дисање и тјескобе у грудима.
ПРЕВЕНЦИЈА:
Ако се одмах почне лијечити болест се успјешно држи под контролом. Препоручује се свакодневна примјена лијека за превенцију болести, а не само у току погоршања.
Примарна превенција подразумјева избјегавање фактора ризика из спољашње средине (за разлику од генетских компоненти на које се још не може утицати), те је неопходно:
- • остати код куће кад је концентрација полена у ваздуху висока и затворити врата и прозоре,
• чистити кућу често и темељно,
• уклонити животиње из куће,
• прати постељину једном недељно,
• уклонити тепихе из куће,
• мајке да доје дијете до 6. мјесеци старости,
• не пушити, посебно труднице
• рибу, орахе и кикирики увести у дјечију исхрану тек послије 12. мјесеци живота,
• на вријеме започети лијечити инфекцију горњих и доњих дисајних путева и редовно се вакцинисати против грипа.
Резултати неких истраживања говоре да асматичарима одговара исхрана богата рибом, односно омега 3 масним киселинама, Ц и Е витамином.Уколико је позната алергија на неку врсту хране савјетује се избацивање тих намјерница из исхране.
ЛИЈЕЧЕЊЕ:
Постоје лијекови за олакшање тегоба и за контролу болести. Лијекови за олакшање тегоба најчешће су у облику пумпица, а користе се по потреби и служе за брзо отклањање сужење бронхија, односно отежаног дисања. Лијекови за контролу болести су заправо љекови за дуготрајну превенцију, то јест спречавање симптома болести. Користе се свакодневно, без обзира на то да ли пацијент има тегобе или не. У случају тешког погоршања астме, могуће је примјенити и терапију у облику инфузије или таблета. Особе које имају астму могу да воде нормалан живот, ако може да контролише своју болест и средину у којој живи.
Неопходно је поштовати препоруке љекара у вези прописане терапије и режима живота.
Припремила, др Велинка Малиџа- спец. ургентне медицине
