Свјетски дан борбе против туберкулозе обиљежава се сваке године 24.03. са намјером да скрене пажњу јавности да се и данас туберкулоза јавља епидемијски у већем дјелу свјета.

На тај дан 24.03.1882. године њемачки доктор Robert Koch је открио бацил туберкулозе (mycobacterium tuberculozis -бацил који изазива туберкулозу).

Calmettei GUERIN су 1921. године произвели вакцину против туберкулозе (БСЖ вакцина).

Waksman са сарадницима 1944. године открио лијек против туберкулозе STREPTOMICIN. Robert Koch 1905. године добио Нобелову награду за открића бацила туберкулозе.

Према подацима Свјетске здравствене  организације туберкулоза је данас глобална опасност и сматра се да је у становништву има више него икада прије. Тренутно је 1/3 свјетске популације инфицирана бацилом туберкулозе. Процјењује се да у свјету сваке године се јави око 8,5 милиона нових случајева и да око 2 милиона људи умире од туберкулозе а од тога 300,000 дјеце.

80% свих обољелих од туберкулозе живе у земљама трећег свијета-Азији, Африци и Јужној Америци.

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бацил туберкулозе и стара је колико и људски род.

ОСОБИНЕ БАЦИЛА ТУБЕРКУЛОЗЕ: Расте споро, отпоран на физичке и хемијске факторе, сува га топлота убија за 5 минута од 80 C º, влажна од 100 C º, у уличној прашини преживи 10 дана, у мраку у собној температури може да живи више мјесеци, у човјековом организму може остати годинама у притајеном стању, брзо га убија свјетлост и УВ зраци.

НАЈЧЕШЋИ СИМПТОМИ БОЛЕСТИ СУ: Умор, малаксалост, губитак апетита, мршављење, појачано ноћно знојење, повишена тјелесна температура, кашаљ, искашљавање густог секрета или крвавог испљувка, отежано дисање, болови у грудима.

БОЛЕСТ НАЈЧЕШЋЕ ЗАХВАТА: Плућа, лимфне жлијезде, плућну марамицу, кости, зглобове, грло, кожу, цријева, мождане опне, очи и гениталије.

За појаву туберкулозе у људском друштву треба да постоји 5 обавезних услова:

  1. Извор заразе (човјек оболио од туберкулозе, секрети из фистула, мокраћа, вагинални секрет, млијеко од крава-ријеђе),
  2. Пут ширења заразе ( ваздухом FLUGGEOVIM капљицама, дисајни путеви),
  3. Улазна врата (најчешће плућа),
  4. Вируленција бацила (отпорност бацила),
  5. Диспозиција људског организма према зарази.

То је VOGRALIKOV епидемиолошки ланац.

Фактори ризика за настанак болести су сида, имунокомпромитујућа стања, пушење, пад тјелесне тежине, алкохол.

ЕПИДЕМИОЛОШКЕ МЈЕРЕ: Радикалне мјере против извора заразе, лијечење обољелих, изолација здравих (дјеце, нарочито дојенчади), заштитна средства( маска, одјећа), специфична имунизација.

ПРЕВЕНЦИЈА: За дјецу је БСЖ вакцинација одмах по рођењу (ожиљак на десној надлактици).

Друга важна мјера је рано откривање обољелих и примјена антитуберкулостатика и хемопрофилаксе.

Све особе буду инфициране туберкулозом али сви не оболе захваљујући имунитету-природној отпорности од туберкулозе.

ЛИЈЕЧЕЊЕ: Мировање, хигијенско дијететски режим, лијечење туберкулостатицима, рехабилитациони третман и хируршки.Лијечење траје најмање 6 мјесеци.

Сваки човјек треба да зна да је туберкулоза излијечива ако се правилно лијечи адекватном терапијом и посебним режимом живота.

Уз довољно знања, жеље, мало труда, боља социјално економска ситуација, солидно образовање могу повећати, поправити квалитет живота, и свакако смањити вјероватноћу обољевања од болести а поготово када се ради о заразној болести.

Припремила, др Велинка Малиџа,спец.ургентне медицине

svjetski dan borbe protiv tuberkuloze ТБЦ